Izvor: Facebook profil / arhiva Tisje Kljaković Braić
Prenosimo originalan (a kakav bi bio!) Facebook-status naše sjajne ilustratorice i autorice obožavanih knjiga U malu je uša đava, Oni i Oni 2, Tisje Kljaković Braić. Uživajte!
U našoj familiji postojala su dva božanstva. Jedan je bija Arsen, a drugi Vasko Lipovac. Kad bi se jedan od njih javija na telefon, moja mater bi prominila boju glasa i počela govorit književno. Arsen bi redovito zva' da joj zahvali na rođendanskoj kartolini, a Lipovcu se odlazilo u atelje čestitat.
Dan prije Vaskovog rođendana, mater bi obavezno potočala fažol i mene tirala da radin rožatu jer - On to voli.
Teču vrućeg fažola nosili bi mu u atelje. Vasko bi materi reka da joj „ovi put govori deset jezika“.
Ne bi se puno zadržavali u ateljeu, taman koliko triba jer se Vasko volija vratit poslu pa bi po jednom njegovom motu zaključili da je vrime za ić. Al teško je bilo otić… di god baciš pogled dobiješ ga nazad. Gledaju te stotine očiju bucmastih bezazlenih likova i šute, u sebi se smiju. Onako sa zadrškom … - Bože moj koja jednostavnost u svemu, profinjenost … Oću li ikad i ja tako moć…? Ona komična erotika, Mediteran... Teško je bilo izać'...
Kad me nedavno redakcija Jutarnjeg angažirala da nađem i pokažem neko turistima skriveno blago, sitila san se Vaska.
Davno je prošlo je vrime kad smo nosili fažol, ima 16 godina otkad Vaska nema.
Njegov sin mi je otvorija atelje. Put do njega prekriven je lišćem, sve je zaraslo… stvarno osjećaj da otkrivam skriveno blago. Unutra zagušljivo, svi se topimo al' ni'ko ni ne pomišlja izać… I žal i tuga što ovako nešto stoji skriveno. Site ga se jedino na Dan muzeja otvorit i to je sve. U deset godina jednoj smo ciloj generaciji uskratili da vidi svijet Vaska Lipovca. I baš mi se neki revolt probudija.
Malo je ono jedno plavo stablo isprid doma Omladine, njegove skulpture trebale bi bit svuda po Splitu.
E da je kojem drugom gradu imat Bicikliste, vozili bi se po glavnoj ulici. A ljudi Vaska obožavaju… nema onog koji se ne bi sta' slikat zagrljen sa nekim bucom.
40 tisuća ljudi vidilo je njegovu izložbu u Klovićevim dvorima. On mora živit s nama, bit dostupan svakoj učiteljici da povede dicu u obilazak kad god oće. Uz Meštrovića i Vidovića svaki turist triba poželit vidit Vaska…
Kao neko prokletstvo – sve svoje najbolje Split prešuti – dobaci fotoreporter Ponoš…
I evo priznat ću; nigdi nisam osjetila ljubomoru ko u ateljeu Vaska Lipovca. Nigdi. Ljubomorna sam na tu jednostavnost. Mnogi je krivo tumače i plaše se njegove dopadljivosti. Tu sam se negdi i sama našla.
Eto kad stvarno više nismo mogli disat, odlučili smo izać iz ateljea.
Baš me neka tuga uvatila, malo smo šutili putem…
Zatvorili smo čudnovati svijet Vaska Lipovca i žamor je sta'. Zatvorili smo ga da čeka neka bolja vrimena. Njemu vrime ionako ne može ništa.
